Nova rezolucija Evropskog parlamenta o abortusu američkom Vrhovnom sudu tumači američki Ustav

U četvrtak 9. juna, Evropski parlament je usvojio neobavezujuću rezoluciju povodom nadolazeće presude američkog Vrhovnog suda u slučaju Dobbs v. Jackson Women’s Health Organization o ustavnoj zagarantovanosti prava na abortus. 

Rezolucija pod nazivom “Globalne pretnje pravu na abortus: potencijalno obaranje prava na abortus na američkom Vrhovnom sudu” usvojena je sa 364 glasa za, 154 protiv i 37 uzdržanih. 

Ovo nije prvi put da se Evropski parlament izjašnjava o pravnim i zakonodavnim pitanjima u Americi kad je reč o abortusu. U septembru prošle godine, Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom je najoštrije osudio teksaški SB8 ili Zakon “otkucaja srca”. I u najnovijoj rezoluciji o abortusu, Evropski sud ponovo osuđuje teksaški zakon, a okomio se i na slične zakone ostalih saveznih država i države sa “triger” zakonima o abortusu koji stupaju na snagu kada padne Roe v. Wade. 

Međutim, ova rezolucija ide korak dalje, pokušavajući da izvrši direktan politički pritisak na američki Vrhovni sud, dajući sebi za pravo da najvišoj pravnoj instanci Sjedinjenih Američkih Država nameće svoje tumačenje američkog Ustava i prava koja iz njega proističu. 

Naime, u moru standardnih floskula od kojih ova rezolucija vrvi: od WHO/Guttmacher spekulacija o broju smrtnih slučajeva usled ilegalnih pobačaja (čija analiza zahteva poseban članak) do pozivanja na razne neobavezujuće rezolucije, komentare i politike koje stoje u skladu s ideologijom abortusa kao “fundamentalnog ljudskog prava”, lako je prevideti činjenicu da Evropski parlament na nekoliko mesta abortus zove “ustavnim pravom” u SAD, a presudu Vrhovnog suda u slučaju Dobbs kojom bi se odlučivanje o abortusu vratilo pod jurisdikciju saveznih država naziva “ukidanjem ustavnih prava”. 

Dakle, Evropski parlament je u ovoj rezoluciji na nekoliko mesta uzeo sebi za pravo da, namesto američkog Vrhovnog suda, određuje šta u Sjedinjenim Američkim Državama predstavlja Ustavom zagarantovano pravo, a šta ne. 

Nalazeći za shodno da izrazi “solidarnost sa ženama i devojkama u Americi” čija su ljudska prava navodno ugrožena, Evropski parlament potvrđuje “važnu ulogu nevladinih organizacija i aktivista za reproduktivna prava”, a da pritom niti jednom rečju nije osudio niti izrazio bilo kakvu zabrinutost zbog samog curenja nacrta odluke u javnost, koje predstavlja kriminalni akt i kojim se direktno ugrožava pravna država u SAD. Jednako tako, Evropski parlament ničim nije osudio ni uznemiravanje sudija Vrhovnog suda, niti nedavni pokušaj ubistva jednog od sudija američkog Vrhovnog suda, a niti uporno nasilje zagovarača prava na abortus u Americi, koje je ovih dana na vrhuncu. 

Naprotiv, Evropski parlament se, bez ikakve naznake objektivnosti, ovom rezolucijom pridružio nebrojenim drugim pokušajima zastrašivanja i diskreditovanja institucije američkog Vrhovnog suda. Pritom nije ostao samo pri svom tragikomično arogantnom tumačenju ustavne zagarantovanosti prava na abortus, već je izvršio politički pritisak i na ostale delove vlasti. Pozvao je predsednika Bidena da osigura pristup “sigurnom i legalnom” abortusu, i apelovao na državu da osigura “potpunu dekriminalizaciju abortusa” (što znači legalizaciju abortusa na zahtev do samog kraja trudnoće). Takođe je, u već uhodanom maniru tzv. Matićeve rezolucije, pozvao na regulisanje medicinskog prigovora savesti na abortus, stavljajući savest pod navodnike. 

Još i pre navedenog pro-aborterskog pamfleta u formi Matićeve rezolucije – nazvane po hrvatskom političaru koji ju je sastavio, koji je poznat po tome da se u javnosti sprda sa pravom na život od začeća koristeći neuku, prostačku analogiju između masturbacije i masovnog ubistva – Evropski parlament je sebi zadao potpuno drugi smer od onog kojim, ako je suditi po procurelom nacrtu odluke, svesno i argumentovano korača američki Vrhovni sud.

Naime, suprotno nedemokratskim pritiscima evropske nadnacionalne strukture na pro-life države u Uniji putem pozivanja na pravno neobavezujući konstrukt “fundamentalnog ljudskog prava na abortus”, američki Vrhovni sud u nacrtu odluke u slučaju Dobbs eksplicitno negira postojanje ustavnog fundamenta takvog prava i pitanje regulacije abortusa vraća u ruke američkog naroda i njegovih demokratski izabranih predstavnika. 

Razumljivo, takav je pristup potpuno nepojmljiv instituciji koja već godinama ucenjuje sve suverene evropske države čiji se ustavi, zakoni i demokratski izabrane vlasti zalažu za zaštitu prava na život od začeća. 

Osim toga, pravno besprekorna analiza izložena u nacrtu odluke američkog Vrhovnog suda u slučaju Dobbs preti da jednom zauvek raskrinka ideju “fundamentalnog ljudskog prava na abortus” kao apsurdnu i neutemeljenu. Naime, procurela odluka američkog Vrhovnog suda razotkriva da takvo pravo ne postoji niti u Ustavu jedne od najrazvijenijih demokratskih država na svetu niti u bilo kakvim pravno obavezujućim sporazumima o ljudskim pravima – kojih je Vrhovni sud SAD i te kako svestan. 

Upravo zbog toga, najiskrenije se nadamo da će dolazeća zvanična odluka američkog Vrhovnog suda hrabro i vizionarski ostati u suštinskom skladu s procurelim nacrtom i time stvoriti priliku za globalni napredak na polju slobode, demokratije i ljudskih prava, uključujući i fetalno pravo na život.